Балкански споразум (1953)

У Г О В О Р

о пријатељству и сарадњи између Федеративне Народне

Републике Југославије, Краљевине Грчке и Републике

Турске

СТРАНЕ УГОРОВОРНИЦЕ

Потврђујући веру у начела изражена у Повељи Уједињених нација,

решене да живе у миру са свим народима и да допринесу одржавању међународног мира,

прожете жељом да консолидују односе пријатељства који постоје међу њима,

решене да бране слободу и независност својих народа као и свој територијални интегритет против сваке спољне силе,

решене да уједине своје напоре у циљу ефикаснијег организовања своје одбране против сваке спољне агресије и да се консолтују и сарађују у свим питањима од заједничког интереса, а нарочито у питањима која се односе на њихову одбрану,

убеђене да заједнички интереси њихових народа и свих мирољубивих народа захтевају предузимање целисходних мера за очување мира и безбедности у овом делу света, сходно члану 51 Повељи Уједињених нација

шефови њихових држава одлучили су да закључе овај Уговор и одредили као своје пуномоћнике:

Претсетник Федеративне Народне Републике Југославије:

његову екселенцију господина Кочу Поповића секретара за спољне послове,

Његово величанство Краљ Грка:

његову екселенцију господина Стефана Стефанопулоса министра иностраних послова,

Претсетник Републике Турске:

његову екселенцију господина Фуада Кеприлија министра иностраних послова,

који су се, пошто су поднели своја пуномоћја, сложили у следећем:

Члан 1.

Са циљем да на трајан начин обезбеде своју сарадњу, стране уговорнице ће се консултовати о свим проблемима од заједничког интереса.

Министри иностраних послова страна уговорница одржаваће редовно конференцију једном годишње и, ако се то сматра потребним, чешће, са циљем да се размотри међународна политичка ситуација и да се доносе одређене одлуке у складу са циљевима овог уговора.

Члан 2.

Стране уговорнице намеравају и даље да улажу заједничке напоре ради очувања мира и безбедности у њиховој области и да заједнички наставе разматрање проблема њихове безбедности, укључујући ту заједничке мере одбране, за којима би се могла појавити потреба у случају неизазване агресије против њих.

Члан 3.

Генералштабови страна уговорница наставиће своју сарадњу са циљем да својим владама поднесе препоруке у вези с питањима одбране, одређене заједничким споразумом, ради доношења координираних одлука.

Члан 4.

Стране уговорнице ће развити своју сарадњу на пољима економије, технике и културе, у случајевима кад се то сматра корисним, биће закључен целисходни споразум и биће створени потребни органи за решавање економских, техничких и културних проблема.

Члан 5.

Стране уговорнице се обавезују да ће решавати мирним средствима каква су предвиђена у Повељи Уједињених нација, и духу разумевања и пријатељства сваки спор који би се могао појавити између њих, оне се такође обавезују да ће се уздржавати од сваког мешања у унутрашња питања друге стране.

Члан 6.

Стране уговорнице ће се уздржавати од закључења савеза, или учешћа у акцији упереној против једне од њих, или акцији која би могла нанети штету њиховим интересима.

Члан 7.

Стране уговорнице изјављају свака за себе да никакве међународне обавезе које су сад на снази између њих и једне или више држава нису у противречности с одредбама овог Уговора. Оне с друге стране преузимају обавезу да убудуће неће потписивати никакву међународну обавезу која би могла бити у супротности с овим Уговором.

Члан 8.

Овај Уговор не мења и не може се тумачити као ма да на који начин мења права и обавезе који за Грчку и Турску проистичу из Северноатлантског уговора од 4 априла 1949 године.

Члан 9.

После ступања на снагу овог Уговора, свака друга држава, чију сарадњу буду сматрале корисном по остварење циљева овог уговора све стране уговорнице, моћи ће приступити уговору под истим условима и са истим правима као три државе потписнице.

Члан 10.

Овај Уговор, чији ће француски текст бити аутентичан, биће ратификован од стране свих страна уговорница и ратификациони инструменти биће депоновани у Секретаријату за иностране послове Федеративне Народне Републике Југославије у Београду. Он ће ступити на снагу на дан депоновања последњег ратификационог инструмента.

По истеку пет година после ступања на снагу овог Уговора свака страна уговорница може престати да буде члан овог Уговора путем декларције упућене владама осталих страна уговорница с отказним роком од годину дана.

Извори

• Политика, бр. 14.440 од недеље 1. марта 1953, насловна страна.