Pjesanca grješniku

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesanca grješniku
Писац: Мавро Ветрановић


Pjesanca grješniku



Grješniče ne grači, jakino crni vran,
   ner li tvoj grijeh plači i obnoć i obnoć,
cvileći ter svak čas smrtni stril razbiraj,
   i suzom ti se vas od grijeha opiraj,
i tvoj grijeh povrzi i veće ne griješi,
   a prijeku smrt strzi, ka hrli i priješi,
i svoj luk pripravi s tetivom i strijelom,
   da tvoj duh rastavi i s duhom i tijelom.
Ter što ćeš vajmeh reć za zledi ke tvoriš,
   kad budeš u prah leć i kad se rastvoriš?
Vaj meni, što bi dal grješniče ti tadaj,
   da bi se povraćal opeta na svijet saj!
Ne bi li vas saj svijet i blago sve podao,
   da budeš oživit opeta za čas mao?
da budeš kajati tve zledi minute,
   i željno plakati u suze priljute!
Vajmeh mi nu nije moć ufan'je imat toj,
   kad bude vječna noć obujmit život tvoj.
A za toj, a za toj, grješniče misli ti,
   da ne mož život tvoj po sebi prodljiti;
ne ufaj se u vijeke u vrijeme, ko će doć,
   od smrti od prijeke uteći da ćeš moć.
I vrijeme što plaši, opet se ne vraća,
   kako plam ner praži i u plam se obraća;
sve naše odluke i misli sve krati,
   i u trude i muke svu rados obrati.
Tijem nitkor na saj svijet ne može bit zgodno
   prem svasma stanovit u vrijeme prigodno,
ner komu objavi višnji bog od zgara,
   po svojoj ljubavi koji svijes otvara,
i kaže pravi put od goja i mira,
   u krioce i svoj skut pravedne da zbira.
A ki se ufaju velik rok da priđu,
   ti zaman penđaju na ledu i ziđu;
i tko se već nada u život oholi,
   taj s kola prije pada strmoglav niz doli;
zač nitkor nije zabio krjepak cilj u rotu,
   i sebi rok prodljio i svomu životu.
Tijem nitko, molim vas, ne odmiči dan po dan,
   gračući svaki čas, jakino crni vran;
i tko je izranjen, najbrže išti lijek,
   da budeš sahranjen u duši po vas vijek.
A nemoj vajmeh rijet po ni što na svijeti:
   jošte mi nije umrijet, jošte ću živjeti.
Ni togaj ne izusti, zač tuga nije veća,
   ner kad se zapusti ranica smrdeća.
Ovoj se svakomu grješniku zgovara,
   vaj tko se u tomu razlogu sam vara;
i tko sud taj čuje i neće nauka,
   taj postav svoj snuje načinom pauka:
zaman će snovati svak postav taj novi,
   i konjske kovati po ledu potkovi!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 443 године.