Page:Vodj kroz Smederevo.djvu/5

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ова страница је лекторисана


Историја

Има неколико хипотеза како је постало име Смедерево, али ниједна од тих хипотеза није доказана. За време римске владавине водио је важан друм од Сингидунума, данашњег Београда, десном обалом Дунава до Виминациума, данашњег Костолца, а одатле десном обалом Мораве даље за Ниш и Цариград. На томе путу, у близини данашњег Смедерева, налазило се римско насеље Mons Aureus, на ушћу Брестовичког Потока у Дунав. Реч Смедерево је могла доћи и од назива Mons Aureus погрешним изговором Византинаца и Словена. Ипак, ваља забележити да се један предео у близини Смедерева и данас зове Златна Греда. Насеље Mons Aureus се развило у III веку после Христа, када је цар Проб засадио винограде у тој околини. У Ћириловачком Потоку налазила се римска поштанска станица Vincea. По околини Смедерева се и данас налази много остатака из римске прошлости: цигле, водоводне цеви, делови посуђа, гробнице и, нарочито, новац. Најзнатнији од тих римских остатака јесте велика количина римског новца (око 10.000 комада), нађеног у двема великим амфорама 1929 године на имању г. др-а Живадина Стефановића-Сомборца, сепатора.

Српско насеље Смедерево постало је свакојако на остацима Mons Aureus-а, дакле недалеко од данашњег Смедерева. Први пут се помиње у историјским изворима 1019 године, па затим тек 1381.

У XV веку зида се смедеревска тврђава, на ушћу Језаве у Дунав, на месту где дотле није било никаквог већег насеља ни утврђења. Та тврђава добија име суседног Смедерева.

3