Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/72

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 66 —

ћама нуде сељачке израде као поклоне за дјецу.

Млада госпоћа сва преблиједје.

Бране се намршти и рече старој опоро:

— Иди, стрино, гдје друговдје . . . не треба нам. Али кад баба то не чу, јер крочи у собу и развукавши усне започе:

— Благо вама у овој топлини! . . . Ах, како си ми лијепа, млада слатка госпоћо! Је ли ти ово војно? А баш сте једно према другом. Бог вас поживио!

— Не треба нам, бабо, твоје трговине, разумијеш ли, — викну Бране и упути се к њој.

Баба крочи натрачке и диже главу, а на лицу јој се појави израз чуђења, већма него ли негодовања. И она се окрете домаћици и засу ријечима:

— Узми, млада госпођо, Бог ти дао. Јефтино ћу ти дати, јер ми треба трошка за свечаник. Узми, жива била, ако немаш сад