Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/71

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 65 —

— Ово је као кад војска мора да баца плијен. Ја сам свршио, али кад ће се све то средити и гдје је моје граћанско одијело?

Жена му сва зајапурена сједе и наду образе, па показа малијем прстом у нугао: — Ено ти хаљине. Носи их у другу собу, па се одмах преобуци, јер немамо времена, него да се заложимо, да се јавимо мами, па одмах на станицу.

У тај мах њечија коштуњава рука бојажљиво отвори врата и указа се њека стара сељанка. У лицу бјеше сва црвена од студени, повезача јој покрила чело, али мале сијере очи необичном живошћу обиграше цијелу собу, па се заустави на лицу младе госпође. Преко обје мишице бјеше превјесила њеколико кличанијех опрегљачица и тканица везенијех јелека, — једна од онијех данас, толико обичнијех сељанака торбарица, што по господскијем ку— МАТАВУЉ: ТРИ ПРИП. 6