Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/67

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 61 —

Дође собарица, — њека витка дјевојка.

— Зовните куварицу, — рече јој господар и поче ходати по трпезарији.

Након њеколико уђе гојазна средовјечна жена.

— Шта ћемо имати за ручак? — запита он.

— Милостива ми није ништа наредила . . . Знам само да треба посно, али не знам шта ћу.

— Што год хоћете, — рече Милева не обзирући се.

Куварица их остави слегнувши раменима, а Бране обгрли женин струк, те је њежно одведе до наслоњаче.

— Немој тако! — вели јој он. — Обећала си ми, да ћеш бити мирна.

Жена заклони лице рукама, па, уз силно јецање замаха главом, као да хоћаше рећи, е је туга јача од њене воље.

Бране настави: