Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/46

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 40 —

Стеван једва дочека цигарету.

Опет смо се дуго возили. Мој је сапутник био сав у себи, просто као да мене и не бјеше збијена уза њ. По оној чудној супротности, која је у нама, и која чини да нам је криво кад не погодимо оно, што смо као поуздано предвићали, макар нам то и угодно било, ја се почех љутити на попа што не заподјене разговор, па било и о политици. У толико учини ми се да Стеван погледа лијево и десно, учини ми се, да се једном маши и за појас. То разбуди сумњу у мени, те извадих револвер из шпага. Било ми је на врх језика, да га запитам од чега преза, али се предомислих. И то је несносно стање дуго трајало. Најпослије поп рече:

— Лакше сад, Стеване! Нека се одморе коњи!

Чим коњи пођоше кораком, Стевану клону глава. Поче куњати. То ми је било најбоље