Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/40

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 34 —

гачком, дебелом бундом, постављеном лисичином, у којој би се човјек знојио у сред најљуће зиме. Ја се прибих колико год сам могао на крај сједишта, а он се лагано, веома лагано поче спуштати, као да на ране сједа, а при томе је опет узвикивао. а-ха-ха! Боже мој! Слатки наш боже !

Ја му се казах, а он нешто промрмља, пружив “ми своју суху, рутаву руку. Разабрао сам само ријеч „парох", и њешто као: зицки, зврцки, — парох зврцки. Одмах за тијем обрати се сељаку и започе онијем танким и храпавијем гласом:

— Хајде, Стеване брате! Јеси ли наточио обје чутуре?

— Јесам, одговори крупни Стеван, па приће и даде попу једну чутуру. Друга му је висила о рамену, преко груди, као што Козаци носе сабље. Бјеше човјек још млад. За појасом видјех му револвер, што ме наведе да и ја