Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/11

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана

— 5 -

најдаље бакалница. У осталијем зградама, по свој прилици, настављају нижи чиновници и радници. Над вратима бербернице бјеше разапето платно, а дуж цијелог тротоара ређаху се млади багрени.

Крчмар, донијевши ми напитак, закуца прстима по окрајку стола и започе: — „Велика врукина, господине!“ Ја потврдих и запитах: — „Чија је то лијепа кућа?“ Он се обазрије, као да му бјеше потреба видјети је прије него одговори, махну главом на натпис, уздахну дубоко и одговори: — „И ово и оно плац и оно кукја, све је господина Љубе“. — „Кога г. Љубе?“ — „Љубе мајора! Петровик се презива. Сад је у пензији. То је газда!“ — И поче ми причати како је мајор стекао куће. Да бих избјегао питања о мојој маленкости, која би несумњиво дошла на ред, извадих из шпага новине и стадох тобож пажљиво читати. За неко-