Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/10

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана

— 4 —

Он се замисли и рече: „Врукја је из чесма. А зашто некјеш сос лед?“ — „За то што нећу!“ одговорих, јер у Биограду, у таким каванама нијесу ријетки случаји тровања од нечиста леда.

Улица бјеше широка, некалдрмисана, мјестимице посута шљунком. На другој страни пружило се пусто земљиште, које очекује нове грађевине. Тротоар испод мене бјеше набијен опекама, мало даље, нетесанијем камењем, па правилнијем плочама, и све тако. Дуж њега ређаху се мање и више зграде, већином нове и незнатне, осим једне, која је имала пет или шест великих прозора и над њима вјенчеве и анђеоске ликове од гипса. На први поглед, ласно је било разабрати за становништво једностране улице. До крчме бјеше врт заграђен даскама, над којима се лелијаше зелено грање; до њега опанчарска радња, па онда господска кућа, па онда паљуклијали, подаље берберница,