Ова страница је лекторисана
ЂАВОЛИЦА.
Не издржа то ни ђаво!
Па и кад би друкче било,
Опет њојзи не би свила,
Не би њојзи тоалета
Понајпреча брига била.
Не би увек, увек, увек,
Баш мислила о том здраво...“
„За што, молим?“
„Е, па за то,
Њу је већем — уз’о ђаво.“
„А како се само зове
Црног пакла, црна птица?“
„Он је Ђаво, а она се
Зове: госпа ђаволица.
— — — Мило вам је? Њој такође!
Е, па то је онда слава,
Изволите мало к њојзи,
Да видимо, је ли здрава.“
„Шта, у пак’о?!“
„Напред само!
Узалуд вас страва тресе,
Кад пре — после, сви ми тамо
Доспећемо — разуме се.“
II.
У паклу смо! — Ноћ је пала
(Тамо никад сванут' неће),
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаша Томић, умро 1922, пре 104 године.
|
