Ова страница је лекторисана
Жена.
Сред озбиљног, тешког рада,
Буде да те умор свлада;
Грло ти се стеже, суши,
У груд’ма те нешто гуши;
Чисто ни сам не знаш шта је,
Тек ти нешто не достаје.
И већ скоро очајаваш;
Али гутљај бистре воде,
Па у бестраг умор оде
И ти даље истрајаваш.
— То ће вода учинити.
А имаш ли милу драгу,
Поглед њен ће доста бити
Да ти даде нову снагу.
Ти најбоље знадеш Боже,
Шта све жена зна и може.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаша Томић, умро 1922, пре 104 године.
|
