Ова страница је лекторисана
ЂАВОЛИЦА.
„На сигурно не знам рећи...
Можда кад га туга свали,
Да имаде, на коме ће
Злобно срце да искали.
Ил’ му ради кујне треба,
Или можда — и то биће, —
Да би вол’о иза себе
Да остави ђаволчиће.
Ко ће знати, шта ко хоће,
Ко ће знати, шта ког боли?
Из равнога узрока се
Жене људи и — ђаволи.“
„Авај, Боже, па каква је!?
Да л’ јој пак’о с лица сија?“
„Светитељка није лепша,
Нит грлица питомија.
Ни по лицу, ни по крету,
Не види се на њој пак’о,
Ал’ већ то су старе ствари,
И на земљи — то је тако.“
„А каква јој тоалета?
Да ли само свилу бира?
Је л’ и она помодарка?
Да л’ се често деколтира?“
„Допустите, од увек је
У том паклу топло здраво;
Замислите тешку свилу —
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаша Томић, умро 1922, пре 104 године.
|
