Ова страница је лекторисана
ЂАВОЛИЦА.
О овима, што их прође,
Већ се напред могло знати,
Кад до буре једпом дође,
Да се неће одржати.
Онај тамо поклизн’о је
Са невоље, с беде пуке;
А ономе, у крај пута,
Незнање је стегло руке;
Трећег сломи крвца врела,
А за крај сте већем чули,
Дође бура, живот тешки,
И они су — потонули.
То је „ситнеж“, „мали људи“,
И паклено, црно луче,
Ђаволица тамо иде,
Где Пилати муку муче.
„Па шта они учинише,
Те их пак’о тако сили?“
— Учинише, сагрешише
Што — ништ’ нису учинили.
У њих беше знања, моћи,
Штовало их јавно мњење,
Никад на њих не наиђе
Какво јаче искушење.
Имали су свега доста,
Фалило им није ништа,
Срећом су се дочепали
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаша Томић, умро 1922, пре 104 године.
|
