87
дања: „од свуда се вика чује, од свуда се помоћ пита, свак бугари, свак болује, свак у страху свом махнита“ (Палмотић); 2. именица бугарштица у значењу тужбалице, жалованке и просте народне песме: у Хекторовића бугаре рибари песме.
Из овога свега јасно је да у српском језику речи: Бугарин, бугар, бугарски, бугарити и бугарштица долазе у значењу, које је врло тешко без велика натезања довести у свезу са значењем имена народнога. Рекао бих да ови примери показују да у Даничићеву речнику нису ни сва значења речи Бугарин јасно обележена, и ако значење под 2 у неколико наговештава оно значење што је у оној песми из Приморја и у оној код Вука. Значења сва ова, мислимо, могу се поделити у ове три групе: у значења која су у вези с именом народа; у значења која бележе простоту, нискост рода и положаја друштвенога, и значења које бележе тужење, жаљење, запевање. Имена места која су постала очевидно од основе бугар реако бих да упућују на везу са другом групом значења (нискост рода и положаја), јер не бих знао како би се она могла довести у везу с именом народа кад се узме на око њихов географски положај.
Природно је са свим да се после овога за-