5
ћемо видети, иду чак тако далеко да и саму науку кваре, коче и злоупотребљавају...
Такве мисли су и нас нагнале да узмемо перо, и да о овом заиста тугаљивом питању и ми кажемо коју реч. Још напред изјављујемо да ни из далека не претендујемо да свестрано и потпуно претресемо ово питање, које има да решава и етнографија, и историја, и лингвистика, па, на послетку, и политика. Ми ћемо се ограничити више мање само на неке критичке примедбе онога што је до сад о том рађено, а нашим научницима и Академији оставићемо (ако они немају преча посла?!), да скупљањем нове грађе са свом озбиљношћу и научношћу уђу у прави посао и израде га онако као што су Вук и Даничић свој посао урадили.
I.
Први, који је пред научни свет тако да кажемо извео Бугаре и представио их, био је отац наше нове књижевности Вук Стефановић Караџић. До њега научни свет о Бугарима и бугарском језику није знао ништа. Шлецер је чуо био само да има Бугара и мислио је да треба написати бугарску граматику и речник (1771. г.), Добровски је 1814. године сматрао да је бугарски језик само једно наречије српскога језика, а Копитар
