73
гарскога језика“! Као да у српском језику тога никад није било, и као да ни данас у српском језику треће лице једнине сад. времена од глагола бити не гласи јест или је! У бугарском, као што је познато, оно гласе е, а исто тако је познато да ни и у других глагола, у бугарском језику, у трећем лицу једнине, нема т.
Говорећи, на послетку, како су у Дабарском говору погубљени падежи, г. Дринов вели да и они што су остали „кое-гдѣ“ одликују се са свим бугарским карактером. Да богме да он за то примере не наводи, већ само указује на „бугарски“ наставак заменица его и ого, који се бајаги јавља у свим бугарским говорима. Да наведемо ми неколико примера па нека цене читатељи какав је карактер у тих падежа. Врло честе примере вокатива изостављамо са свим, па дајемо само примере за друге падеже: „крени си фес над око“ (стр. 212); изврте је роци од рамена, немам брата (стр. 214); деверче, младо деверче, можеш ли коња да играш (два пут, у истој песми стр. 216); изедоје брза коња, брза коња Душитрага (стр. 220); му направи ковчег од јалдаза, што имаше ђаче до два брата (стр. 224); без коња, без коња (стр. 225); в беломе платно завила (стр. 226); јафна
