65
ено још живе у сред престонице кнеза Лазара, у Крушевцу. Исто тако неће бити да је и сос „чисти бугаризам,“ јер Бугари кажу съ и със.
Кад смо већ на набрајању ранијих радова по етнографији Македоније, да споменемо овде и Јосипа Милера, кога г. Дринов „случајно“ не помиње, а који је, међу тим, први од јевропских учених људи био у Дабру и своја посматрања изложио у већ поменутој књизи својој. Јосип Милер је, као лекар, био дуже времена у западној Македонији и вршио је дужност санитетскога комесара у Албанији и Румелији. У предговору ка књизи му П. Ј. Шафарик хвали његову савесност и тачност, па се дотиче и ранијих радова, нарочито дела Ами Буеовог. О њему се Шафарик овако изражава: „И ово ваљано дело, поред свих својих добрих страна, има две мане. Једна је, што марљиви и духовити писац, који се нешто сувише мало бринуо о ступњу доброте (поузданости) онога што саопштава, не даје извештај о географији ових земаља по својим посматрањама већ уплеће и туђа саопштења, стара и нова, на жалост често врло погрешна, о пределима које сам није обишао, па их са својима тако стапа да је и самом стручњаку тешко се наћи, и злато од бакра раздвојити. Тиме је он, као и погрешкама друге врсте (о развученим поли-
