61
стављали многи бугарски писци и агитатори за бугаризам Македоније.
То је видео и осетио и г. М. Дринов, професор харковскога университета, који се већ од толико времена мучи да увери свет како у Македонији живе „чисти Бугари,“ и како је у њих само особити дијалекат но који опет има у себи све „общеболгарске черте.“ С тога е он покушао у два чланка, који су прошле године изашли у поменутим „Извѣстия“-ма, да како год ослаби онај утицај, остављен Зборником г. Јастребова, доказујући да г. Јастребов није ништа у ствари ново изнео, а оно новога што има да је – сумњиво!
Та два чланка г. Дринова, у којима је он изнео своје примедбе на зборник г. Јастребова, леп су оглед начина на који „објективни бугарски учени људи“ поступају у распраљању ових питања, те ће, мислимо, бити вредно да изнесемо из те криртике г. Дринова неколике примере.[1]
Пре свега г. Дринов мислио је да је особито важно подсетити читатеље на раније радове
- ↑ Да би лакше за читатеље било ми нећемо свуда навађати страну, већ овде сумарно помињемо, да су ти Дриновљеви чланци изашли у „Извѣстия“ за 1887. годину бр. 1, 7 и 8.
