55
што Миклошић на стр. 588. Свога Lautlehre вели о гласовима кј и гј: да очевидно стоје ближе српском него бугарском, - онда имамо не само све главне гласовне особине данашњега српскога језика заступљене у јакој мери у македонском говору, него и живе остатке старога српскога језика. Ми нарочито ударамо гласом на ово све за то, што та једновремена појава свију гласовних особина управо и јесте најјачи доказ за ово што рекосмо. И ако се неће или не може да узме, да су то све опште старинске особине македонскога говора, онда оне бар јасно доказују, да се послужимо изразом г. Офејкова, стари и ванредно јак и снажан, духовни ауторитет Срба у Македонији.[1]
Али ово још није све. Ми смо у македонском говору нашли неодређен начин (и у Дабру и у Кратову, а већ северно и да не говоримо); нашли смо прилог садашњега времена на екьи и на ћи; нашли смо патронимички наставак икь (ић), који је такође карактеристичан; нашли смо не само северно од Скопља и Шаре но и јужно (у Дабру) прво лице у глагола на мо; нашли смо свуда личну заменицу ја, ти, он, и прилоге и заменице: овде, овако, каков, свак, таков; нашли смо у будућем времену, такође свуда, место ште ће и
- ↑ La Macédoine, стр. 158-159.
