Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/52

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
48

Даље ваља још знати да се у бугарском језику група гласова ије сажима у е: здраве, лозе, цвете, грозде, тръне.[1]

За ћ и ђ поменули смо, да на место њих увек бугарски језим има шт и жд. Истина Миклошић наводи, да се налази место њих и к и г, али прво: то су наводи све из Македоније, друго Миклошић сам вели да к и г из тј и дј, resp. шт и жд, гласи врло вероватно као српско ћ и ђ, ослањајући се на Вуков Додатак и на факат: да Пуљевски пише ћ и ђ на место тј и дј, да један бугарски писац вели да се кј изговара као тј, а дј као меко д т. ј. дј, и на послетку да се ть и дь замењују са ć: памеć, смръć, глаć (гј), стуć (гј). На крају овога расправљања Миклошић вели: „es ist noch zu bedenken dass, wie gesagt, ć и гј Serbische laute sind.“[2]

Да бугарски језик нема гласова љ и њ тврди П. Драганов, допуштајући изузетак за Котелски говор у народном језику, а књижевни језик, вели, за те гласове са свим не зна Вредно би било ближе испитати откуда га у Котелском говору. Да није са стране унето?[3] И

  1. ibid. стр. 370.
  2. Lautlehre, стр. 378-379.
  3. Драганов, Извѣстія, 1888. Бр. 1. стр. 36.