Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/51

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

47

Ми смо на прво место истакли гласовне особине бугарског језика поглавито с тога, што су у опште гласови и закони који њима владају најјача, најкарактеристичнија и најсталнија особина.

Тога ради да се задржимо још мало на овоме.

Процес развоја старословенсскога јуса, коме за основу служи прасловенско насално on, у бугарском језику је ишао, по Миклошићу, овако: из о је одмах постало ъ, па је онда назал, у брзо по том, отпао. У IX веку, у бугарском, већ врло ретко долази назал, а од тога доба нема га никако. Да је о још раније прешло у ъ види се по томе, што му трага у бугарском језику никако нема: у бугарском је, одмах из јуса, постало ъn, а затим ъ.[1]

Даље полувокал ъ у бугарском долази не само на место старословенскога ъ и ь него и на место неакцентованога а. Да оно долази и на место старога е види се из речи каменъ, која у бугарском данас гласи камънъ или камъкъ.

Старословенско ѣ гласи већ у старим споменицама бугарским као чисто ја или као а: лјапота, крјапост, звјаре, трјава и. т. д

  1. Lautlehre, 34, 35, 93, 368.