мома“, „проиграј си врана коња ранена“ (21); „Јоване галено дете, Јована мајка галила, пресно го млеко ранила, рујно го вино појила, расти ми расти Јоване, да си те мајка ожени“... (26)“
Неће бити с горега да наведемо овде и један два примера из Верковићеве збирке македонских песама. Она је већ оглашена као непоуздана, али не зато што је Верковић пристрасан био према Србима, већ за то што је пристрасан био према Бугарима, називајући све из реда песме, скупљење у Македонији, бугарскима и кварећи их. У толико су примери из његове збирке, који са свим противно тврде, драгоценији, а по уверавању г. Драганова песме њим скупљене представљају Брсјачки говор.
Немајући при руци Верковићеву збирку ми ћемо два три примера навести по г. Срећковићу, који у својој Историји Срба (стр 71.) наводи ова четири карактеристична стиха из песме, која је у Верковића под Бр. 122:
Запрегни Вељо запрегни
Запрегни скуте рукаве
Измеси Вељо измеси
Измеси чиста погача и т. д.
И под Бр. 280:
Заплакала стара планина
Дочула је Перин планина
Одговара Перин планина
