27
Пијанци и Шопи или Шопови. Нека је овде узгред споменуто, да г. Драганов у Македонију рачуна целу Метохију, Бинчу Мораву, западне граничне крајеве Бугарске и граничне крајеве Тесалије и Епира. На чем оснива такво ширање Македоније, нисмо могли увидети, јер он разлога за то не казује.
Г. П. Срећковић, у својој „Историји Срба“ (стр. 69.) бележи ова словенска племена: 1. Мрваци; 2, Пуливаци; 3, Бандовци; 4, Пијанци; 5, Брсјаци; 6, Копановци; 7, Пољани; 8, Мијаци.
Кад узмемо да и г. Драганов по језику не разликује онолико племена, колика им имена ређа, онда ће између онога што он о племенима казује и овога што је г. Срећковић забележио мало бити разлике, ако, свакојако, оставимо на страну Шопове, који живе чак до Дунава на северу и Искре на истоку и о којима ћемо ми такође на свом месту говорити.
Интересно је и важно што бележи В. Григоровић у свом „Очеркъ путешествія по европ. Турцій“, да у Дунавско-Трачкој Бугарској ових племенских имена нема.
Главна племена по особинама језика су: Брсјаци, Мијаци, Бандовци и Шопови.
Средиште Брсјака је Велески округ и Бабуна планина, где је једно колено овога племена
