Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/26

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
22

ријом, од владања Бугара у њој, а, као што се ми усуђујемо мислити, и са још једнога разлога који ћемо доцније на свом месту споменути. У старијим и бољим споменицима нигде се име Македонија не протеже далеко на север. Тек у најновије време, нарочито од борбе Бугара за егзархат, поједини новији писци тим именом зову чак и земље северно од Шаре и Скопља. Тако Јиречек Македонијом зове и предео Биначке Мораве, и Косово, и Подримље. На чем он то оснива не каже, на жалост, нигде.

Према овоме једино што се сагласно истини и историји може твдити, то је: да се Македонија може тражити само јужно од Скопља и Шаре Планине. Толико се, по ономе што се као поуздано зна, може основано тврдити. Ближе одређивање, чини нам се, отимље се тачном обележавању граница, нарочито с источне стране. Ту као да је најприродније узети за границу реку Месту. Западну границу исто тако није лако обележити, али једно је као извесно: да се Македонија иза Црнога Дрима не може тражити. Она је негде источно од Црнога Дрима, али где баш то је мучно с поузданошћу казати.

Бугари, не знамо зашто, али извесно не с тога што тако диктује разлог и истина, веома далеко измиучу границе Македонији на свим