Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/25

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

21

али језгро је увек било у проморју јегејскога мора, где су јој и најглавније вароши биле. У 7. веку Византинци су Македонијом управо звали данашњу Тракију (где је Филипопопољ), која је опет онда била ограничена на приморје мраморнога мора.[1] Стару, пак, Македонију, по главној вароши њеној Thessalonique, Византинци назову Тесалијом I, а стару Тесалију Тесалијом II.[2] За Римљана Македонија, такође, није ишла далеко на север, јер је сав предео од Шаре Планине до Дунава улазио у Горњу Мизију, од које се јадан део, изворни предео Биначе Мораве са Скопљем и околним планинама, звао Дарданија. У средњем веку Македонија се врло често звала просто Славинија; у нашим споменицима Македонијом се назива Тракија, а стара Македонија и Тесалија Влахиотска Земља, Велика Влашка, по неким страним писцима и Доња Србија. У средњем веку Македонија се звала у византиских, латинских и словенских писаца још и Драговитија, Берзитија, Велезитија.[3] Осим тога Македонија се звала у страних писаца и Буга-

  1. Die Heersttrasse, von Belgrad nach Constantinopel стр.94.
  2. ibid.
  3. П. Драганов у Извѣстія, 1887, Бр. 11-12.