знана земља, у списима разних писаца добијала најнеодређеније, па често и фантастичке границе, узете онако на сумце и према потреби појединих писаца.
Та иста неодређеност у границама Македоније влада и данас. И данас једни именом Македоније бележе само приморје јегејскога мора док други под тим именом рачунају без мало не све земље од Месте до Јадранског мора с једне стране и од јегејског мора до – огранака Копаоникових с друге стране! Измеђ ових крајних линија има много средњих, којима поједини писци обележавају границе Македонији, сваки по свом разумевању а често, бог ме, и по напред смишљеном плану.
Према оваком стању ствари нећемо се и не можемо се ни ми упуштати овде утачно одређивање граница Македонији, али ћемо свакојако ради бољега разумевања изнети неколике податке историске, те да се види шта се у разним временима разумевало под Македонијом. У најстарије доба Македонијом се заиста звало само приморје јегејскога мора од ушћа Бистрице (Haliakmon, можда и њен доњи ток) до Месте. Доњи токови, дакле, Струме и Вардара – то је била стара Македонија. Филип Македонски и Александар Велики поглавито проширили су јој после политичке границе, разуме се,
