и који је ваљало тек истраживати и сређивати. Нарочито се нисам могао користити неколиким новијим радовима: Васиљевскога, Розена и т. д.
С истих разлога је морао до даљих прилика изостати и цео један чланак: о раду Бугара у Македонији и њиховим школама онамо. За сад упућујем читатеље, који би се тим интересовали, на чланак о бугарским школама у Македонији, у априлској свесци „Отаџбине“ од ове године, а овде наводим о том, по Драганову, још и ова факта:
Године 1887. у Македонији је било: 250 основних школа са 14.825 ученика, 287 учитеља и 41 учитељицом. Од овога броја 187 школа издржавају месне општине а 63 бугарски егзархат у Цариграду. Осим тога има још 21 средња школа са 1147 ученика и 70 наставника, од којих су 53 Бугара, а остало највише Руси (10) и Турци (5). Србина нема ни једног. У овај рачун, вели Драганов, не улазе српске школе у Скопљанском санџаку и Косовском вилајету.
На Митров дан 1888.
С. М. П.
