Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/112

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
108

о њима дознаје тек из једне повеље Михаила Палеолога коју је овај 1272. г. издао.

Ради бољега разумевања ваља имати на уме да су за време највећега раширења Бугарске државе земље у Македонији и Такији непрестано биле спорне, и да су Бугари за њих морали једнако се тући с ВИзантинцима да би их у својој власти одржали. Тако се из историје зна, да је Симеун око 914. године спремајући се против Цариграда отправио био војску најпре да покори византиске провинције: дренопољску, солунску и драчку. Време од 912. до 927. испуњено је самим борбама, јер је Борисове тековине Симеун морао поново задобијати. Дренопољ је два пута (914. И 923.) привремено био у власти Бугара. Пред тим за време владе Бориса исто тако су, нарочито у првој половини његова владања једнако текле борбе Бугара са Србима, Грцима, Хрватима и Франкама. Познато је како су српски жупани, браћа Мутимир, Стројимир и Гојник, победили Бориса и заробили му сина Владимира, због чега је он морао са Србима закључити мир. Исто тако је безуспешно ратовање Борисово било и с Хрватима и Грцима (у Тракији).

Цело ово време има карактер једне тако да