САЕ0311 '0РБТ1ЈЕ ТГ' КРАЉ. .0X0
седник, Др. Ђуро Контак као тајн-вк и Хикво Јаванд ®ао бвдга)јншк. Том при'ЈЖ Ком је -би-о на окупу кор бд 2,50 невача, кој-и је шз-вео Зај.чеву кантату: Источна зора. До Оветскота Рата, -каиа је вдаот обуставнла рад и ове- -о-рганиза|Ције, ОХПД морао се б-оритн оа новчашшм непршлнкама, са нехаје-м у певачквм |др'уштвима н са -ошптим политичким -приппкама. Упркоо свима. тим те-шкоћама, водство С. јз увек, -када са већим, а. када са мањим у-спехом, прилико-м разних шар-одних прослава у Загребу и прослав-а поОеднних певачкнх друштава у провинц-шји, окупљало- н-аш-е п-еваче. Тако ј-е 1891, на гоопода.рској изложби у За.гребу, код изв-ођења неких дела Нв-ана За-јца и Ај-зенхута суделовало до 600 певача, За то, време 0. 'је -објавио хо-рске радове Ивана. Зајца, 'Бу-ре Ајз-енхута, Фра-ње Вилхара, Вилка Новака, Фралве Дугана, Срећ-ка Албиниа, Вјекосла-ва. Розенбер-гаРувкића-, Ив^ава МухвИћа и дргушх о-ндвг шњих а.утора, Хрватоку мшсу од Ншколе Фалера, Староеловен-ску мнсу од Вилка Нбвака п -пеемарицу Коло. Правила ОХВД била оу неколико пута мења.на, 1902 С. је оиређен задатак да потпомаже рад свак-ог поједишот савезног друштва, п целе задеднице, да промпче музичку уметно-ст у ошште, а нашо-се хрватоке песме, да, кад набави довољно главнице, .п-окрене ов-ој лист, да натрађује ксмпознције хрватскпх композшгора, да те ко-млозицнје објављује, да из нар-очитог фовда номаже -своде хсровође, да. члановима, који десет или двадесет година активно оарађују у нев1 чшим друштв!шма, а даје почасне -знакове, да уведе певачке састанке, да подупир-е хор-ска дела, ко.ја. се. уз ап-солутну уметнпчку вредност, одликују п хрватским на.родшш значајем. У целом досадаљем раду С., а п поједпних певачкпх удружења, музика је заправо служила само друштвеној разонодп и лолитпчкшш п националним манифестацпјама, и зато је значајно, да је на, саетанку у Карл-овцу, поводом шрославе педесето.годишњице Зо-ре, ко-нстатовано, да еу те заиатке преузела соко-лска друштва, и -зато да шевачка удружења треба да гаје шесму као чисту уметност. До С-вегоког Рата било је у С. удруже-н-о 66, а неудружено 20 хрватских певачких дру-штава. Оветски је Рат задржао рад свпх пој-единих пев-ачких -друштава, па. и самота С. 1922, п.рнлжк-ом шрослаше шездеоетотодигшљице Кола, СХВД је одржао певачку утакмпцу, која је у појединшм певачким удружењпма показала. тенденцшју, да се приблшже уметничким тежњама нашпх новшјпх иомпоаито.р». Дв-е .годшн-е доцншје приступи© је .муотгчар Рудолф Мац реорганагаашијп ОХПД. За то ј-е израђен праиилник, воји-м би с-е о® .органи1ац1 ј|а имал-а аг з и да иостави на н-ов темељ, -а осшм то-га,
израђени су пооебни дравнлнилп о катешрнј.ама и натецашу. Осшм тога, уз упра,ву С. обравован ј-е артшстичжш одбор, који би иагао да раду С. даје правац. С. с-е поделшо у 13 жупа, -међу којима ј.е жупа Малшја Губец сложена од самих сељачкшх певагакшх друшта-ва. Око сто и педесет пев-ачкшх друпгта1 су чланови С. 0. тадаје ва овој орган: 'Певагаши Глаоншк, и труде седа уреде шитање р-едовштх издања хорскшх партитура. Л и т е р а т у р а .; А. Јаванд. Оавез Хрватскпх .Певачких Друштава (Девачки Весник, 1905—1908); Б. Широла., Пре-глед повцјести хрватоке музике; Р. Мац ш А. Хајнц, Алманах Савеза Хрватских Певачких Друштава- у Загребу за 1923/24 и 1924/25. 1 А. Добронић. САВЕЗИ СРБИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ СХС.
Велтши ратни успеои протпв ту-рске војске .учшшили су -срп-ске усташшке важнлм. војничкшм фактором и добро дошлтг са-везншком н-а Балкану. На осн-ову тога дошло је до првот 0. обно-вљене Орбије. и то са Русијом, у руск-о-срлско'ј ко-нвенцнјн 10/7 1807. Ту ј-е конвенцпју склонио изаелашик цара Александра I. пуковник Паулучш са Варађорђем п Мшленком Отојковићем. У њој је српски народ моллоцара, да узме протекторат над Орбпј-ом и д-а постав-и у њ једн-от земљеушра-вштеља, о>ј ко-јп би дао аемљи ред и з-акон-е. У Србшјш није смело бшпи сшахшја нш -робша. Ру.скш цар је требао поставитп чино-внпке, који ншсу смели битп Грци, п дати у сзеград-ове по један гар-шизон руске редовне војске. Ру-ска в-ојна шомоћ требала је износнтн 3.000 пешакач даа ескадрона коњице -п пук к-озака. Срби су треб-али дати 20.000 људи, да заједио оа Русима бранеисгочну границу. Иста т-олика. в-ојна -помоћ тражена је н за ажцнју прем-а Црној Го-рн и Далмацлји, а Србн с-у за. то требалп д-атп 15.000 људи. Земљеулравптељ јетребао донет-и знатну суму новаца- Руси еу требали послат-И стручне радпике за опра-вку орзгжја и израду мунициј.е, шест а-отилершсЈких п ннзкшњерских офнцшра, чегу пноншра. и чету тобџшја. за 'обукт српс-ке во-јске, лека-ре и ашотекаре. У' Веогра.ду се требао- подигнјдгн магацпн за муницију п у њему чувати 10.00-0 нушака за наоружање н-ових при-ст-алица. зати-м бо-л-н-ица и дшотеке. К-арађорђе ншје би-о задовоља.н са прв-ом тачком о оношикој по-дложности Орбије русжој врхов/нвд влшсш, а ни царАлекс.андар нпје желео то-лико, колик-о ј-е његов су-више ревносни -изаслана1к хтеода донесе жао свој успех, па та тачка. ■није ии примењаша. Србија је остала под русжо-м заштито-м до П.а.р-нског Конгреса, н-а коме је -русжа заштнт-а за-мељена зашт-итом сигнатар-них -сила тога кошгрееа- Цосле конвенцпје од 1807 није Србиј.а шмала прилпке ни могућности за какве С.
— 10 —
