ПОДГОРИЦА
сна организација обухватио села средњевековне подгорске жупе.. Л и т е р а т у р а: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Отаре Орбије, III (1911); Ј. Дедијер, Нова Србија (1913); Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века (1912). В. Радовановић. ПОДГОР СТРУМИЧИИ, планннска подгорина у јужном крају Струмичког Поља, на северној страни планине Беласпце. В Р. ПОДГОР ТЕТОВСКИ, планинска под.горина у северном крају Тетовског Поља. Налази ее под југоистопном страном Шар - Планине, изнад старе жупе Дољег Полога, пред излазом Вардара из Тетовског Поља и љетовом нробојницон кроз клисуру Дервен. В. Р. ПОДГОРА, село у Далмацији, у области дуброванкој, срезу и општини макарској; на Јадрапском Мору, од Макарске 9 км к јутоистоку. Заштићена од буре и северина планином Биоковом (1.762 м), а отворена топлим морским струјама и ветровима с мора, П. има особито благу климу, околину обраслу маслиницима и борицима, где и наранџа и лимун и друге јужне биљке доспевају до потпуне зрелостп. Диван природни положај, блага клима и балнеолошке оеобине са 4 5 ° /о о соне .садржине, чине П. угодним летовалиштем и зимовиштем и врло подесним лечилиштем за све хередитарне диспозиције деце. Уз 60 врела чисте и питке воде има и лековито соно врело Клокун (као Кисинген). У П. има хотел Примордија, са 2 модерне зграде, и чешко-приморски пансион. Кроз П. тече поток Воденица, који и за највеће суше мало опадне. Чувен је домаћи производ ћилимова, У врло укусном народном стилу. Мала~ лука с новим лунобра.ном пуна је већих и мањих .једрењача. У њој приста.ју и пароброди линије Макарска—Трпањ. Уз П. Је рт Ов. Текле, којн се далеко пружио у море, и са својнм тамнозеленим чемпресима високо одскочио над ловршином. Ту је гробље, у коме почива врли родољуб, подгорски пустињак дон Миховио Павлиновић. П. има 2.351 становника, римокатоличку жупу са великом п красном црквом, пучку школу, уљарску задругу и сеоску благајну. Л и т е р а т у р а : И. Сисарић, Подгора (Вијенац, 1923). Ј. Модестип. ПОДГОРАЧ, варошица у Славонији, у области осечкој, срезу нашичком, од Нашица 10 вм (правац) к истоку-југоистоку. Лежи у брежуљастом (136 м) родном кРаЈУ, на северној страгги Крстова,_ недалеко од воде Вуке. Раскршће је друмова у Нашице, у Осек и у (Баково. Има 1.552 етановника, општинско поглаварство, ри— 417
мокатоличку жупу, пучку школу (шума.рију грофа Р. Нормана.), пошту и телеграф. П. се првн пут спомиње 1299 у цисдравском крају барањске жупаније, као варош 1407, као град (Каштел) 1467. Властела су бтлш Горј1а.нски. 1532—'1686 П. је бпо у власти турској; припадао је пожешком санџаку. Ј. М-н. ПОДГОРИНА обухвата горње токове Колубаре, Јадра и Тамнаве. Са Колубаром има 134 насеља. (В. Ваљевска Облает.) Л п т е р а т у р а : Л>. Павловић, .Колубара и Подгорина (Насеља, 4). В. Д. ПОДГОРИЦА, варош у Црној Гори, на утоку Рибнице у Морачу. Има 8.727 становника (1921). Делп се на стару и нову варош. Стара варош је с леве стране Рибнице до Мораче. У њој су два крајас Варош и Мићен. Варош је старпје насеље, где је био град; захвата западни део до Мораче. Мићен је источни. Варош је била опаоана виаокнм бедемом, на коме су била трода врата, за Зетски, Кучки и Малисорски Пут. Куће су збп.јене, ограђене зидом, а улице су уске. и кривудаве. У трговачком крају се одржало још нешто ћепенака. У старој П. има пет џамија. Ба-јвећа је Главатовића, зидана. пред крај 16 века, п Аџп-пашнна, коју је, као и Сахат-кулу, подигао, у другој половини 18 века, Аџн-паша Османагић. Већину у старој вароши чине муслиманн. Нова варош је с десне стране Рибнице, до брда Горнце, са широким и леппм улицама. Подигла се од осамдесетих годвна прошлог века, иза ослобођења Зете. Она се све више шнри и напредује. П. је старо насеље. Под тим нменом се помиње лрви пут око 1330, а, врло често у 15 веку. Место Рибница, у коме се родио Немаља, по свој прилици је доцнија. П. За стару подгоричку цркву под Горицом, коју су Турци билп срушили, па је доцније обновили, прича се, да. датпра из времена Немањића. П. је у време деспота Ђурђа била гла.вно место у Зети и седиште деспотова наЈгесника, војводе Алтомана, под којим беху област града Медуна п племена Пипери и Васојевићи. Турци су се у П. настаппли у другој половини 15 века. И у љихово је доба П. била знатна варош. У почетку 17 века имада је она. око 900 домова, од којнх већина хришћанских. Доцније се тај однос изменио, усељавањем муолимана и преласком Орба у ислам. У другој половини 18 века П. је била центар борбе о превласт између босанског и скадарског везира. — Пре ослобођења (1879) у П. су муелиманн били у знатној већишг. Од тада се становништво пзменило и удвостручило; иселио се један део муВли,м!ана. а П. је насељавана из околних племена, тако да. ,је у њој данас внше православних (6.613 душа), него муслимана (1.608). Католика има 296. Старе и познате право27
