АВРАМОВИЋ
овај нов положај А. у војсци, заслуга при- пада ђенералу Милану Узелцу, првом на- челнику одељења за ваздухопловство.
Ваздушну силу СХС образују 5 ваздухо- пловних команди, распоређених по арми- ским областима. Овака ваздухопловна ко- манда, орган је 3 степена, формирана из ловачких, извиђачких и бомбашких еска- дрила. Ваздухопловне команде стоје ди- ректно под одељењем за ваздухопловство Министарства Војске и Морнарице. Одсек за хидроавијацију, који је у почетку био у одељењу за ваздухопловство, припада одељењу за морнарицу Министарства Вој- ске и Морнарице. Хидроавионске базе на- лазе се у лукама на Јадранском Мору. Цела А. снабдева се материјалом из вазду- хопловног техничког завода у Петровара- дину. У радионицама овог завода врше се и оправке аероплана и мотора. У поре- ђењу са осталим државама буџет за А. наше државе стоји 1924 у односу ⅓ за Румунију, ⅕ за Чехословачку, ⅒ за Ита- лију. — Од 15/9 1923 на челу ваздухо- пловства налази се дивизиски ђенерал Ра- дисав Станојловић. Под његовом управом постигнути су видни резултати, од којих је најзначајнији: замена знатног дела ста- рих аероплана новим и модерним апара- тима, и организација аеродрома, од којих ће терен код Бежаније близу Земуна бити прво аеропристаниште на територији Кра- љевине за земаљски и међународни аеро- саобраћај. Од јануара 1919 до јуна 1924 погинуло је 17 авијатичара.
2. Цивилно ваздухопловство. У нашем буџету има позиција за пома- гање Ц. В. Из те позиције даје се помоћ »Француско-Румунској компанији за тран- спортовање кроз ваздух«, чија велика ин- тернационална линија, Париз—Цариград, прелази и преко наше територије. Ово је за сад једино цивилно аеро-транспортно друштво у Краљевини СХС. Компанија даје овај биланс по двогодишњем раду:
1923 превезено је кроз београдски цен- тар 422 путника и 16.406 кг робе;
1924 за два месеца превезено је кроз београдски центар 73 путника и 5.978 кг робе;
1922 рђаво време омело је 5·1% пред- виђених летова;
1923 рђаво време омело је 2·18% пред- виђених летова;
1922 општа уредност летова износила је 69%;
1923 општа уредност летова износила је 95%. Непознат аутор 'Т. С.'
АВЛИЈА, велика четвртаста бела ма-
рама, којом се у Метохији младе при вен-
чању покривају. Непознат аутор 'Н. 3.'
АВЛО АНРИ (Avelot Henri), францу-
ски публицист. Објавио је, у сарадњи
са Ж. де ла Незијером (Ј. de la Nézière),
своје утиске с пута кроз наше приморје,
Црну Гору, Босну, Херцеговину и Хрват-
ску, у овећем делу са преко 200 илустра-
ција (Monténégro, Bosnie, Herzégovine,
1895). Непознат аутор 'М. И.'
АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО, митрополит дабро-босански (око 1578—1588). Био је екзарх пећског патриарха за Далмацију и старао се о уређењу српске православне цркве у тој области. Око 1588 напустио је Босну и Далмацију, па се са калуђерима манастира Рмња, у коме је резидовао, и многим народом, иселио под аустриску власт у Хрватску. А. приписују оснивање првих српских манастира у Хрватској, Марче и Гомирја.
Литература: Д. Витковић, Дабро-босански митрополит Гаврило Аврамовић (1912). Непознат аутор 'Р. Г.'
АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, сликар, ико- нограф, портретиста и писац (15/3, Ко- виљ Св. Иван, Шајкашка у Бачкој — 1/4 1855, Нови Сад). Од прве до седме године провео је А. у Пешти; српску основну школу учио је у Новом Саду, и већ је тада почео да црта ликове српских јунака. Од другог разреда гимназије сликао је иконе на стаклу и продавао их на пијаци, да би могао куповати боје и кичице. После тре- ћег разреда почео је да учи цртање код Атанасија Павловића. Свршивши четири разреда гимназије А. се је одао искључиво уметности, учећи по атељеима мештан- ских сликара. У својој 15 години отишао је у Беч, где је остао једну годину. Вра- тивши се из Беча због оскудице, А. је на- сликао портре жене петроварадинског ге- нерала Мајнца, затим епископа Стевана Станковића, који је наручио више приме- рака својих портрета за манастире и обе- ћао му по 100 форината годишње помоћи. Тако је А. по други пут отишао у Беч, уписао се у сликарску академију и ту је провео шест година. Овде се толико иста- као, да су га професори 1840, на питање кнеза Александра Карађорђевића, препо- ручили на првом месту за сликање бео- градске саборне цркве. Двадесетпетогодиш- њи младић свршио је свој задатак тако, да га је кнез после тога послао да обиђе старе манастире по Србији, а потом и по Св. Гори. Са тога путовања вратио се А. обо- гаћен мноштвом слика и забележака. Је- дан део тога материјала објавио је у две књиге Описаније древности српских у Св. (Атонској) Гори (1847) и Света Гора са стране вере, художества и повести (1848). После београдске, израдио је, опет на кне- жев захтев, слике у тополској цркви. 1852 свршио је иконостас у манастиру Врднику (Раваници), а те исте године, оженивши се Милевом Стефановић из Београда, вра- тио се у Нови Сад. Осим поменуте две књиге о Св. Гори писао је А. више чла- нака у Српском Народном Листу и из- дао је свој превод трагедије Коређо (1845) и Златна зрна у две књиге (1846). У рукопису остала су му ова дела: трећа књига Златних зрна, Шаљиви кален-
