Page:Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka 1.pdf/12

Извор: Викизворник
Ова страница није лекторисана

АБДУЛИНА БУНА

АБДУЛИНА БУНА. В. Абдула Марко.

АБЕЊАК, изобичајена мушка капа, окројена »на кришке« од црног сукна. Слнчна јe капи крпшкари пињари. Непознат аутор 'Н. З.'

АБЕР АНРИ [Habert Henri), француски публицист. Објавио је књигу о патњама српских заробљеника и становништва у Србији за време непријатељске окупације (Entre les fils barbeles, d'apres les recits des evades serbes, 1919). Непознат аутор 'М. И.'

АБЕРДАР. B. Кујунџић Милан.

АБИХТ РУДОЛФ, немачки слависта (1850, Намслау). Професор је Университета у Бреслави. Писао је о изворима старословенскнх споменика (Супрасалског Зборннка), о српском акценту, о пореклу глагољице, књижевном раду Деспота Стевана (De Stephani Despotae quae ferantur scriptis, 1900) и др. Непознат аутор 'А. Б.'

АБОГОВИЋ МАХМУД ПАША, турски државник, војсковођа, мецена и велики везир (— 27/8 1474, Цариград). А. је први песник нашега народа, који се јавља у источној литератури (под псеудонимом Адни). Родом је био из Крушевца, где су га Турци као дечка заробили, и са још двоје српске деце одвели у Једрене. Млади А. добио је као муслиман нме Махмуд, а његова два друга, први Ајас, а други Абдулкерим. По свршетку наука, узео га је султан на двор, где је друговао са тадањим престолонаследннком Мехмедом II, који га је, по освојењу Цариграда, наименовао за великог везира. — А. је писао на турском и персиском језику и иза себе оставио је збирку песама, писама и једну научну расправу. Умро је у тамници Једикуле, где су га џелати Мехмеда II, а по његовом налогу, удавили. У источној литератури има много поучних и забавних дела, посвећених А.; цео циклус панегирика испеван је у његову славу, а низ легенди везан је са његовим именом. А. другови Ајас и Абдулкерпм, такође синови нашега народа, сачували су исто тако лепу успомену у турској литератури, први као највиши судија турске царевине н најбољи познавалац шеријатског права, а други као учитељ и тумач арапског језика Мехмеда II.Непознат аутор 'О. Х.'

АБОГОВИЋИ. В. Ангеловићи.

АБОДРИТИ, словенско племе. По Ајнхарду, немачком хроничару 9 века, један део А., Преденеценти, становали су у Дакији уз Дунав и бпли су суседи Бугарнма. Држи се, да су Преденеценти Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се да је Бодрог (бодрошка жупанија) у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара А. су ступпли у везе са Људевитом Посавским, да извојују заједничку слободу с осталим Јужним Словенима. 822 скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13 веку за време Милутина нису постали саставни део Србије. Л и т е р а т у р а: L. Niederle, Slovanske starožitnosti II, 1, 418—20. В. Ћ.

АБРАМИЋ МИХОВИЛ, археолог (12/5 1884, Пуљ, Истра). Основну школу и гимназију учио је у Пуљу, где је 1902 матурирао. Од 1902—1910 студирао је на Университету у Бечу, где је положио нспите из археологпје, епиграфике и старе историје. Своје стручно знање попунио је студијама у Италији, Грчкој, Малој Азији и северној Африци. 1910 именован је за пристава археолошког завода у Бечу, а 1913 поверено му је равнатељство археолошког Музеја у Оглају (Aquileia). 1919 А. је интерниран од италијанскнх власти, а ослобођен је у јануару 1920. Одмах по том ступио је у службу у сплитском археолошком Музеју, где је месеца септембра исте године наименован за музејског директора. — А. је успехом радио на археолошкпм истраживањима у разним местима Паноније. Руководио је ископавања у Птују (Poetovio), и У Далмацији (Нин [Aenona], Кистање [Burnum], Читлук код Сиња [Aequum]), а задужио је науку уређењем новог сплитског Музеја. Знатније су му растраве разасуте у Mitteilungen der Zentralkommission Jahrbuch für Altertumskunde, Jahreshefte des öst. Arch. Institutes, у Вјеснику за археологију и повијест далматинску, Старинару. Дисертација, у којој је изнео многе нове ствари, је Darsteliung der grossen Lichtgottheiten bei den Griechen und Römern. A. je издао Водич кроз Poetovio, и уредио је Булићев Зборник. Непознат аутор 'В. Н.'

АБРАШЕВИЋ КОСТА, социјалистички песник (29/5 1879, Охрпд — 1898, Београд) Три разреда грчке школе свршпо je у месту рођења, а 1888 прешао је са породицом у Шабац, и ту је свршио основну школу п шест разреда гимназије, коју je напустио због болести. — Другови А. су после његове смрти издали свеску песама и основали, у част његова имена, социјалистичку радничку уметничку групу »Абра шевић«. А. важи као најбољи песник срског пролетаријата. Л и т е р а т у р а: Ј. Скерлнћ, Писци и књиге I. Непознат аутор 'В. П.'

АБСОЛОН КАРЕЛ ДР., биоспелеолог (испитивач фауне наших пећина), кустос моравског земаљског музеја у Брну. А. је најпре испитивао пећине у Моравском Кршу, затим је прешао (1908) на веома интенсивно и успешно испитивање нашега Крша. Са помагачима открио је ванредне новости, тако да читава чета специјалиста има непрестано посла око научног искоришћавања његових проналазака. Они су

- 2 -