Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/27

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АВИАЦИЈА

ескадриле су биле: у Вертекопу две, за
употребу Врховне команде, за даљна из-
виђања и бомбардовања; Прва армија је
добила две ескадриле (једну своју и
једну Треће армие) и четири апарата
„Њепор” за заштиту извиђачке авиаци-
је; Другој армији је остала једна еска-
дрила. Њену заштиту је вршило „Ње-
порово” одељење капетана Вукосавље-
вића. Аероплански депо је из Микре пре-
мештен у Вертекоп, где је продужио
своју функцију административног орга-
на трећег степена, а у његовим радио-
ницама су вршене мање поправке. Аеро-
плански парк дирекције српске авиаци-
је остао је и даље у Солуну. Он је слу-
жио као школа за механичаре и за мон-
тирање нових апарата. Радио-авиатичка
служба је организована 20 марта 1917 г.
у оквиру телеграфске службе Врховне
команде.
 Према искуствима стененим у току
рата, командант савезничке војске на
солунском фронту издао је 2 марта 1917
г. упутства за употребу авиације. По
тим упутствима, за успешно дејство
авиација треба да се употребљава у ма-
си. Ово пак повлачи за собом како повећање
броја апарата тако и повећање
броја летећег особља. Зато је Министар
војни одлучио још фебруара месеца да
се у Француску упути група од 20 мла-
ђих официра на обуку у извиђању. У
јуну те године отпутовали су из Со-
луна: капетани II кл. Михаило Димитри-
јевић, Милош Стаменковић, поручници
Јован Д. Петровић, Јеврем Симић, Ми-
хаило Живковић, Драгутин Савић, Ста-
нимир Живковић, потпоручници Јован
Црвенчанин, Александар Живковић, Ни-
кола Милетић, Војислав Спужић, Милош
Живановић, Владислав Сондермајер, Ја-
ков Љотић, Јован Петровић, Радомир Жу-
њић и Милан Пајић. По свршеној обуци
они су се септембра месепа вратили и
били распоређени по ескадрилама.
 У исто време упућена је и четврта

АВИАЦИЈА

класа пилота на обуку у Француску, и
то: наредници Агатон Зарић, Радисав
Лазаревић, Светозар Ђорђевић, Миро-
слав Крејчик, Јован Шрепловић, Душан
Стојановић, Душан Милојковић, Орести-
је Крстић, Драгош Адамовић, Светозар
Животић, Драгољуб Митровић, Јосиф
Антуновнћ, Сергије Мариновић, Мили-
воје Вукотић, поднаредници Анатолије
Распор, Сава Микић, Миодраг Матић,
Мића Пржуљевић, Ђорђе Мирковић и
Сава Симић. И они су отишли јуна а
вратили се септембра месеца 1917 г.
 Оскудица у особљу се стално осећала,
те је, 26 августа 1917 г., решено да се
још десет официра упути у ескадриле,
ради обуке за осматраче. Њихов курс у
Седесу, код Солуна, трајао је три месе-
ца. У септембру су упућени на овај
курс: капетан I кл. Матија Рајнић, пот-
поручници Властимир Адамовић, Душан
Павловић, Милорад Матејић, Јаков Ђор-
ђевић, Петар Вукчевић, Јован Пламенац,
Миодраг Јеличић, Душан Радовић и Ми-
лош Дачин.
 Све су ово биле само припреме да се
омогући стварање чисто српских еска-
дрила, кад се буде дошло до материја-
ла. И збиља, већ почетком 1918 г. из-
дато је наређење да се постепено све
српско-француске ескадриле попуњавају
српским летећим особљем. Ово је прво
извршено у Вертекопу, где је створена
прва српска ескадрила, чији је коман-
дир био капетан Никола Жикић. Она је
била одређена за Другу армију. Нешто
доцније образована је и друга чисто
српска ескадрила у Врбени, за Прву ар-
мију. На исти начин замењено је и људ-
ство фотографских секција.

 Да би имали и резерве у људству, био
је расписан конкурс 22 марта 1918 г. од
стране Врховне команде за пријем из-
весног, неодређеног броја подофицнра за
обуку у пилотирању у Седесу. Ова по-
следња ратна пета класа пилота није


— 25 —