Пређи на садржај

Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/23

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АВИАЦИЈА

ту у светском рату, било је мало друк-
чије. Капетан-пилот Нестеров, немајући
сретства да спречи непријатељском ави-
ону летење и вршење задатка, налетео
је 21 августа 1914 г. на њега. Од судара
су оба апарата разбијена а посада из-
гинула. И ако је ово по датуму доцније
од напада на наш авион, ипак се овај
напад пилота Нестерова узима као по-
четак за развој авиације за борбу, ве-
роватно због тога што су у овом слу-
чају, због борбе, пале прве авиатичке
жртве. Исти случај се поновио 18 фе-
бруара 1917 г. изнад Ђевђелије, где је
француски наредник-пилот Леми нале-
тео на један непријатељски авион из
непознатнх разлога. Оба апарата су се
срушила а пилоти погинули.
 Услед мале бројне јачине, наша еска-
дра је била стално заједно и придодата
Трећој армији, али је у ствари Ваздухо-
пловна команда остала под Врховном ко-
мандом. Кад је које одељење било де-
ташовано некој јединици, онда је у так-
тичком погледу било потчињено дотич-
ном команданту, а у административном
и даље је било под Ваздухопловном ко-
мандом. За извршење задатака за ра-
чун неког другог одређивали су се од
случаја до случаја поједини апарати,
али је у августу наређено од Врховне
команде да се образују два одељења.
Једно одељење — Шумадиске дивизије
— имало је само један апарат са пило-
том и десет људи. Аеродром му је био
у Церовцу. Код Платичева, (станица на
прузи Шабац—Рума), први пут су то-
пови дејствовали против авиона (опет
против поручника Томића). Новембра ме-
сеца ово одељење је враћено у састав
Ваздухопловне команде. На самом по-
четку 1915 г., у јануару месецу, Вазду-
хопловна команда је стављена под ко-
манду команданта одбране Београда, да
15 марта исте године буде опет враћена
под команду Врховне команде, по до-
ласку француске ескадре, која је стигла

АВИАЦИЈА

3 марта 1915 г. у Паланку и премештена
са Бањице у Пожаревац. Овде је ескадра
добила два апарата „Блерио” и нове
ђаке из ђачке чете, као и два официра.
Француска ескадра имала је осам апа-
рата „М. Фарман”, наоружаних митра-
љезима. Вероватно да је угледањем на
монтажу ових митраљеза наступило мон-
тирање митраљеза и на наше апарате.
Поред митраљеза ови су авиони имали
и радио-апарате за бежичну телеграфи-
ју. Ескадрила је претстављала засебну
јединицу трећег степена а у тактичком
погледу била је под Врховном командом.
Њен летећи део био је на Бањици а
нелетећи са целим прибором био је у
Смедеревској Паланци. На апарате су
били монтирани митраљези на трупу
код извиђача и гађали преко елисе. Ми-
траљези су били система „Шварцлозе”.
Њима су руковали извиђачи. Ово се мо-
рало учинити, пошто је предлог Вазду-
хопловне команде, 21 октобра 1914, за
набавку два авиона-разорача типа „Бле-
рио-Тандем” наоружаних митраљезима
одбијен. На западном фронту је митра-
љез на апаратима за борбу био двојако
постављен. Код Француза је био при-
чвршћиван на горње крило и гађао пре-
ко елисе, али је окидање могао вршити
пилот са свог седишта. Пуњење митра-
љеза новим редеником за време лета
није било могуће. Оно што Французима
није пошло за руком, тј. да остваре га-
ђање и кроз елису, иако су вршене про-
бе са ојачаном елисом, која би издржала
ударац зрна, створили су Немци, на свом
авиону за борбу типа „Фокер”, али су
они љубоморно чували ту своју тајну,
и забранили свима таквим апаратима ле-
тење над непријатељском територијом,
како у случају рушења не би пао у ру-
ке непријатељу, који би је открио. По-
ред монтирања митраљеза почела је и
употреба аеропланских бомби пуковни-
ка Миодрага Васића, с којима су биле
извршене пробе 27 јуна 1915 г., иако су


— 21 —