Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/20

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АВИАЦИЈА

АВИАЦИЈА је најважнији вид вазду-
хопловства, снабдевен апаратима за ле-
тење тежим од ваздуха — авионима.
Како је авиација најизразитија вазду-
шна сила, то је карактер ваздухоплов-
ства и његов историски развој нераз-
двојно везан за развој авиације. Ствар-
на историја авиације нема далеку про-
шлост. Она почиње тек у нашем, дваде-
сетом, веку, онда кад су се добиле
справе којима се могло летети управља-
јући летењем по сопственој вољи пило-
та или по унапред састављеном плану
за то. То значи, од проналаска авиона,
аероплана, као справе, која се покреће
и одржава у ваздуху сопственом сна-
гом, независно, па чак и противно ваз-
душним струјама, које је историски ве-
зано за 17 децембар 1903 г., дан кад су
браћа Орвил и Вилбур Брајт први пут
извршили успешан лет у Африци. Сви
догађаји пре тога припадају пронала-
ску, развоју и усавршавању аероплана.
То би се, дакле, могло назвати преисто-
риско доба авиације (в аероплан). Као и
сви други технички проналасци и про-
налазак аероплана односно авиације,
припада културним народима, те је да-
тум почетка историје наше авиације, у
малом задоцњењу према истом датуму
других културнијих и нндустриско на-
преднијнх западннх земаља. Док су,
нарочито у Француској, до 1909 г. у ве-
лико се већ развпјале фабрике авиона
(Бреге и Морис Фарман, 1907, Кодрон,
1908, Блерио, 1909) пилотске школе за
обуку љутства које ће летети на ави-
онима (браћа Растон и Рене Кодрон,
1909 у Кротоју, француска државна, 1910,
у Венсену, немачка у Деберицу, исте
године), и док Француска, према иску-
ствима са балонима за извиђање орга-
низује своју војну авиацију већ 1909 г.,
дотле је код нас авиатички покрет на-
шао плодно земљпште међу омладином
(нарочито ђацима Реалке) и ултра-
национално настројеним, већином четничким

АВИАЦИЈА

друштвима. Овоме су много допринеле
посете извесних авиатичара, који су по-
кушавали да лете на бањишком пољу
или Доњем граду (Симон, 1909, на Ба-






















њици, Маслеников, Словенац Русијан,
1910, на трећи дан Божића, у Доњем
граду, где је и погинуо на апарату
који је конструисао Которанин Мерћеп)
и разни часописи за ваздухопловство.
Под тим утидајем код омладине се ја-
вио покрет за конструкцију малих пла-
нера (минијатурни модели већ постоје-
ћих аероплана) која је данас у најве-
ћем јеку, под покровитељством Аеро-
клуба, а код национално расположених
старијих тежило се куповини стварнпх
апарата, који би, у сарадњи са осталим
војничким сретствима, служили за од-
брану земље. Ово је и остварено купо-
вином Симоновог мотора н његовом по-
правком у Бечу и испоруком загребач-
ког конструктора Мерћепа, Србија је, за-
хваљујући четничким друштвима, прва
од балканских земаља добила свој први
авион система „Блерио” са једним па-


— 18 —