АБИСИНИЈА
Адуу. 8 новембра италијанске трупе за-
узеле су и Макале. На јужном фронту
италијанске трупе, под командом гене-
рала Родолфа Грацијани, заузеле су
већ првих дана октобра најважније по-
ложаје у близини сомалиске границе,
а почетком новембра и Горахеји и
Габредаре, места веома утврђена и
очајнички брањена од Абисинаца. После
завршене прве етапе освајања, италијан-
ске трупе су предузеле учвршћивање
заузете територије, да би се припремиле
за други операциони задатак. Генерал
Де Боно смењен је са положаја главног
команданта и унапређен у чин маршала,
а за главнокомандујућег је постављен
маршал Пијетро Бадољо.
На еритрејском фронту, италијанске
трупе, које су биле заузете утврђивањем
и грађењем путева за везу, морале су
да одбију неколико жестоких абисин-
ских напада око области Таказа, и да
спрече абисинско продирање до центра
италијанског фронта, на који би начин
прекинуле везу између италијанских
трупа које су се налазиле у Макале и
оних које су залоселе линију Адуа-Ак-
сум. Од ових покушаја најзнатнији је
био у првој половини децембра 1935.,
у коме су са обе стране учествовале
веома јаке снаге.
Италијанска Врховна команда, пошто
је дознала, да су се знатне абисинске
снаге, под командом раса Каса, концен-
трисале у пустињи Тамбијену, и да на-
меравају да започну велику офанзиву,
у циљу пробијања италијанског фронта
и прекидања везе између два дела ита-
лијанске војске, одлучила је да претекне
непријатеља. Ова италијанска офанзнва,
која је изненадила Абисинце, довела је
до жестоких борби, које су трајале од
20—24 јануара 1986 г., и завршиле се по-
бедом италијанских трупа. У међувреме-
ну, генерал Грацијани отпочео је и на
сомалијском фронту брзу офанзивну ак-
цију против армије раса Десте, потукав-
|
АБИСИНИЈА
ши је на каналу Дориа. Ове борбе су
трајале од 12—20 јануара. Пошто су раз-
биле армију раса Десте, италијанске тру-
пе су доспеле до Негелиа и тако продр-
ле скоро 400 км. дубоко у абисинску тe-
риторију са планинске стране.
Маршал Бадољо, пошто је победио ра-
са Касу (20—24 јан.), одлучио је да на-
падне армију раса Мулугете (око 80.ОО0
људи), која је била на југу од Макале, на
великим кршевима Амба Арадау. У ве-
ликој битци, која је вођена од 10—15 фе-
бруара 1936 г., учествовале су прва и
друга италијанска армија. После жесто-
ког отпора, армија раса Мулугете је раз-
бијена и италијанске трупе су заузеле
Амба-Арадау и Антало а 20 фебруара су
допрле до Адерата. Са заузећем ових ва-
жних позиција, Италијани су отворили
себи пут за Амба Алам, која је заузета
од стране трупа I ит. армије 20 фебруара.
У међувремену, развијајући свој офан-
зивни план, напао је са севера (армија
аскара) и са југа (трећа армија) армије
расова Касе и Сејума, опколивши их и
разбивши их у другој битци код Там-
бијена, од 27 фебруара — 1 марта 1936
г. Између 29 фебруара — 2 марта ита-
лијанске трупе су потукле трупе раса
Имиру, и на тај начин, од 10 фебруара
— 2 марта 1936 г. италијанске трупе су
успеле да разбију абисински фронт, про-
дирући даље у унутрашњост земље.
Италијанска авијација у току целог ра-
та добијала је веома важне бомбардер-
ске и извиђачке задатке (бомбардовање
Десие, извиђање до Адис Абебе итд.).
Најзад, италијанске трупе су заузеле и
Десие, у чијој су околини биле концен-
трисане абисинске резервне трупе. У ра-
ту 1935-36 италијанске трупе располажу
свима најсавршенијим техничким сретст-
вима. У досадашњим борбама нарочито
су се истакле трупе аскара и милиције.
Абисинци су у току ових борби давали
увек јак отпор, па су имали и доста ус-
пеха у појединим борбама, нарочито на
|
