Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/11

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АБЕ

ши Ниш, Пирот, Врање, Прокупље, Под-
горицу, Никшић и Бар, док је Бугарска
само признавала султанову врховну
власт, што је било више симболичног
значења, а исто тако били су велики
тубици ван Европе: Туниса (1881) и Е-
гипта (1882).
 Четрнаест година касније избио је уста-
нак на Криту, 1897 рат с Грчком, у коме
су Турци додуше победили, али су ипак
изгубили Крит. Најзад, за његове вла-
давине извршена је анексија Босне и
Херцеговине и проглашење бугарске не-
зависности. Због ових многобројних гу-
битака, самовоље и превртљивости и
сукоба с младотурцима, ови су успели
да га свргну с власти, 27 априла 1909,
затворе и пошљу у Солун, где је живео
као заточеник. 1912 г. враћен је, као за-
точеник, у Цариград, где је остао до
смрти.
АБЕ (барон), Наполеонов генерал (1764
—1887), војничку каријеру почео као
обичан војник а после битке код Ејлау,
(1807) у којој се одликовао великом
храброшћу, произведен у чин бригад-
ног генерала. Послат у Шпанију, уче-
ствовао је и у многим борбама и победио
Шпанце код Тившазара и Бруха. Као
дивизиски генерал учествовао је и у
рату против Руса, 1812 г. 1830 г. по-
стављен је за команданта народне од-
бране.
АБЕЈ АНТОАН, француски војни ле-
кар, прочуо се лечењем колере стрих-
нином (1832—1891).
АБЕЛ, ФРИДРИХ-АУГУСТ-СИР, енгле-
ски хемичар, (1827—1902). Посветио се
изучавању експлозива и пронашао врсту
гранате која носи његово име. Написао
разна дела међу којнма и: Горећи па-
мук, Модерна историја топовског барута,
Опити на експлозивима, Електрицитет у
употреби експлозива, итд.
 Увео је израду специјалних нитроце-
лулозних машина, које су се звале „Hol-
länders” (холандске), а имале су за свр-


АБЕРАЦИЈА

ху, да у свету разбију бојазан од упо-
требе отрова.
 1889 г. пронашао је бездимни барут,
направљен у виду виолинске жице (кон-
ца). Тај барут употребљава енглеска
војска.
АБЕНСБЕРГ, место у Баварској, код
кога је Наполеон I, 1809 г., потукао Ау-
стријанце. (Данас 2.170 ст.).
АБЕРАЦИЈА, неправилно преламање
зракова код сочива. Може бити:
 Сферна, код које се зраци ломе непра-
вилно услед сферног облика сочива и
то у колико су удаљенији од центра у
толико се оштрије ломе, а нарочито они
који пролазе кроз ивице. Због тога се
иза сочива не добија оштра слика пред-
мета, већ један круг, који се зове абе-
рациони круг. Ово се да отклонити по-
стављањем дијафрагми, које уништавају
ивичне зраке, или подесном комбина-
цијом планконвексних сочива својом кри-
вином, скренутих ка предмету. Таква
комбинација се зове апланатично сочиво.
 Хроматична: разлагање зракова на
спектралне боје. Ако зрак долази од бе-
лог предмета обасјаног дневном свет-
лошћу он ће, пролазећи кроз сочиво, би-
ти разложен на спектралне боје, чији се
зраци различито преламају и према то-
ме се секу у различитим жижама. Нај-
мање се ломе зраци црвене боје, зато
ће њихова жижа бити најдаље од центра
сочива, а најмању даљину ће имати жи-
жа љубичастих, јер се они највише ломе.
Између те две биће жиже осталих боја.
Значи, да лик иза сочива неће бити
оштар, већ развучен и по ивинама обојен.
 Да би се овај недостатак отклонио, упо-
требљава се једно сабирно сочиво веће
жижне даљине од кронстакла утиснуто
у друго издубљено сочиво расипно са
мањом жижном даљином. Оба заједно
чине ахроматично сабирно сочиво. Да би
се у исто време отклонила и сферна
аберација код свих добрих оптичких
апарата употребљавају се по два оваква


— 9 —