Page:Dragutin Ilić - Hadži Đera.pdf/15

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


*

То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца. Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци. Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставшпе њихови стари за ратовања принца Јевђенија. Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару. Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића. Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718. Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.

Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских курија. На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из Липља, Пољанице, Козеља, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића. У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора. Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима. На самоме сабору, кад се међу људима случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат