4
На том месту имао сам прилике да видим примену
едектрицитета у малом и великом, а нарочито примену
његову при осветлењу вароши и локала у опште.
Две године доцније, 1883., г. Министар Просвете
послао ме је у Беч, на другу електричну изложбу и том
приликом допунио сам своје штудије о електрицитету.
После тога времена, највећи део пробавио сам на
страни, у Берлину, Паризу и Лондону, те сам имао
прилике и могућности да проучим осветљења: како гасно
тако и електрично, па вас молим да ми дозволите да вам
у најкраћим потезима саопштим резултате до којих сам
дошао тим путем.
Још одавна се оназило, да је немогуће посврша-
вати све текуће послове зе време дана. Ма колико ми у раду
хитали, ипак нам остаје нешто несвршено те морамо да
запалимо свећу да би смо урадили оно што нам је ос-
тало недовршено. То осветљење је краће или дуже —
према добу године и образованости дотичног народа. Има
места у којима оно траје дуго у ноћ, а има вароши у ко-
јима траје целе ноћи.
Нама је стало да нађемо један начин помоћу кога
би могли да продужимо оно дневно осветљење које не-
стане кад нам супце по заласку не може више да све-
тли својим зрацима. И зато кад већ морамо да имамо
осветљење и преко ноћи, није све једно имати га како му
драго, већ треба га имати што боље.
Нећу да говорим о осветљењу лојаним и стеаринским
свећама, уљем и т. д., која су се преживела.
Пред нама стоје две у неколико само сличне, али
међу тим у ствари врло различне врсте вештачког осве-
тљења: гасно и електрично. Прво је много старије, по-
знатије па и примамљивије ; друго се појавило тек пре
врло кратког времена, доста је ретко, нарочито код нас,
у већем размеру употребљено, па зато и непознато.
Кад би се тицало осветљења само улица београдских,
ми би врло брзо били готови, јер је осветљење Београда