OVU PJESAN UČINI JEDNIJEM ZAVIDNIKOM, KAŽUĆI IM, ER NIJESU DOBRI RAZUMJET NJEGOVA PISMA I NJEGOVE PJESNI, A NEGO DA IH HULE.

Извор: Викизворник
OVU PJESAN UČINI JEDNIJEM ZAVIDNIKOM, KAŽUĆI IM, ER NIJESU DOBRI RAZUMJET NJEGOVA PISMA I NJEGOVE PJESNI, A NEGO DA IH HULE.
Писац: Динко Рањина
177. pesma Pjesni razlike


OVU PJESAN UČINI JEDNIJEM ZAVIDNIKOM, KAŽUĆI IM, ER NIJESU DOBRI RAZUMJET NJEGOVA PISMA I NJEGOVE PJESNI, A NEGO DA IH HULE.



   Vi, koji svakoje jezike učite,
a stvari od svoje kuće pak ne umite,
   pokli se tolikoj vi mudri činite,
nu meni sad ovoj poredom recite:
   Ka ona hrabrena najprvo duša bi,
uboga svučena ka blago ugrabi?
   i imali rad toga on muku ku tade,
ne bivši tuj njega, kada ga pokrade?
   Rec'te mi vi sade, lupež taj, koga rih,
da uboga pokrade, stvori li koji grih?




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=OVU_PJESAN_UČINI_JEDNIJEM_ZAVIDNIKOM,_KAŽUĆI_IM,_ER_NIJESU_DOBRI_RAZUMJET_NJEGOVA_PISMA_I_NJEGOVE_PJESNI,_A_NEGO_DA_IH_HULE.&oldid=41258”