17 септембар 1912 године

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
17 септембар 1912 године
Писац: Владислав Петковић Дис


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ

Освојиле небо планине облака,
Хладан ветар дува и сунце је зашло.
Време кобног страха, невидљивих рака,
Аветиња коло отаџбину нашло.

И док иду споро неизвесни дани,
Напрегнуте пажње сваки очекује,
Како се привлачи њему гост незвани,
И како га земља мртвог дочекује.

Како гост незвани, огрнут у приче,
Рањене му груди баца посред блата;
И црна шамија на дому га виче,
И тражи га земљом гробова и рата.

Као куле старе стоје мисли црне,
Омиљена места са дубоким плачем.
У кући народа жижак наде трне
Пред иконом Бога, опасана мачем.

Та слутња што данас у срцима влада,
Тај страх што к'о зима све погледе леди,
Шта у себи носи: живот давних нада,
Осећај пропасти, или пут победи?

А небо узеле планине облака,
И ничег над главом до литица голи'?
Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака:
То се негде робље за нас Богу моли.



Извори[уреди]

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 105.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 102 године.