* * * (Под покровом снежним природа почива)

Војислав Илић

* * * (Под покровом снежним природа почива) Писац: Војислав Илић

Под покровом снежним природа почива,
И суморно сунце у таму се скрива,
Не трепери зрак.

Не хори се песма из даљине степне,
Само узвик јекне или бронза клепне
Кроз вечерњи мрак.

И свет дана у таму се скрива,
Под покровом снежним природа почива
Мртви тешки сан.

Тако вече пада, тако зора стиже
И тако се страшно, као мртвац, диже
Омрачени дан.

Али песма моја под тежином јада
Још пролеће чека, весељу се нада
И развија лет-

Као жива клица под лавином снежном,
Што лагано клија са стабљиком нежном
И постаје цвет.

3. марта 1891.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 204, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 125 година.