* * * (Под покровом снежним природа почива)
Изглед
* * * (Под покровом снежним природа почива) Писац: Војислав Илић |

Под покровом снежним природа почива,
И суморно сунце у таму се скрива,
Не трепери зрак.
Не хори се песма из даљине степне,
Само узвик јекне или бронза клепне
Кроз вечерњи мрак.
И свет дана у таму се скрива,
Под покровом снежним природа почива
Мртви тешки сан.
Тако вече пада, тако зора стиже
И тако се страшно, као мртвац, диже
Омрачени дан.
Али песма моја под тежином јада
Још пролеће чека, весељу се нада
И развија лет-
Као жива клица под лавином снежном,
Што лагано клија са стабљиком нежном
И постаје цвет.
3. марта 1891.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 204, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
![]() |
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 131 година.
|