*** (Минуће и младост наша...)
| *** (1894) Писац: Светозар Ћоровић |
Минуће и младост наша,
Па и срећни данци ови
Прохујаће хитро, нагло,
Ко слађани, кратки снови.
Све ће проћи — ништа више
Неће бити као сада,
Ко и оне жеље бујне
Што их гаје срца млада.
Па сад барем док нам радост,
Док нам срећа шири крила,
Уживајмо барем сада —
Љубимо се, душо мила!
Љубимо се, љубимо се
Док смо јоште чили, млађи —
Та младост је санак само —
Па нека нам буде слађи!
Љубимо се, љубимо се —
Та љубав је наша света —
Љубимо се док нам срећа,
Док нам јоште радост цвјета!
Извор
[уреди]1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 55.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 106 година.
|