*** (Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени...)

*** (Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени...) Писац: Јаков Шантић

---

        29.


                                  Tu in ogni mia parola, arcani
                                        leggerai sensi d’ amore.
                                                 Antonio Peletti
 
Јеси л' ти то, драга, што плачеш у мени
И јецаш за мноме? Је л' то љубав, је ли?
О, слатки боле, зар нису однели
Часови смрти твој живот у мени? –
 
Ти живиш са мном и ја ћу те дати
Једино небу, вјечности, тајанству;
Што божанскога имам, то божанству –
Небеско морам небу даровати!
 
Чиста кô снијежне алпијске пољане
Но кô и оне исто тужна тако,
Ти ћеш се вратит' као сан полако,
 
На раширеним душе ми крилима
У царство твоје, царство гдје не има
Ни једне трени болом отроване!

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 135.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 118 година.