*** (Ја слушам звуке пјесме...)

Извор: Викизворник
Ја слушам звуке пјесме...
Писац: Јаков Шантић





                       * *
                        *
  
 
Ја слушам звуке пјесме из дјетињства! ...
О, ко то буди мирис успомена
И давни осмијех давнијех времена
– О слатки звуци пјесме из дјетињства! ...
 
Кô златна свјетлост луне са планина,
Кад мрак озари, плане и заблиста,
У души мојој ти се рађаш иста,
О пјесмо драга, пјесмо из давнина!
 
Но, ти гусларе незнани, откуда
Долазиш амо с звуком чаролија?
– Ах, да, ти стижеш с мора и отуда
 
Доносиш задњи поздрав што опија
И слатки осмијех далекијех дана
И море чежње, море слатких сања! ...



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 86.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.