*** (Ја осјећам језу...)

Ја осјећам језу... Писац: Јаков Шантић

* * *

                   * *
                    *
  
Ја осјећам језу пољубаца твојих
Кô ледени додир змијске хладне пути.
И у тминама ти косâ разасутих
Дубоке ноћи пред очима својим.
 
У души својој кораке ти бројим
И твога смијеха потмуло шуштање,
И његов одјек, кô мора пљуштање,
У болу мисли и ријечи мојих.
 
О, грозна мајко вјечности бездане,
О, спаситељко свих бола и јада,
У чијем мраку сјај виђења гране, –
 
Пожури ...! Хајдмо ...! А, ако би имô
У мојим грудима сузâ још и тада –
Опрости гријех тај задњи ми! Пођимо ...!

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 89.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 120 година.