Свуд тишина, само поток
Кроз травицу што жубори,
Испод тамни сенки дрва
Са шуштањем лишћа збори.
Срце! ту је место за те,
Не разуму тебе људи;
Твоја топла к роду пјесна
Само злобу света буди.
Слушај како поток тече,
Погле' како небо блиста!
Амо срце, нису за свет
Ова твоја чувства чиста.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милица Стојадиновић Српкиња, умро 1878, пре 145 година.
