(Штекће лисица гладна...)

Војислав Илић

(Штекће лисица гладна...) Писац: Војислав Илић

Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе,
А око појата селских са риком облазе вуци;
У селској чађавој крчми свирка се и песма чује,
И једнолико, ситно хоре се њихови звуци
И тону у јасној ноћи... На сниском огњишту старом
Огроман мачак дрема крај огорелог пања,
Кад вихор налети јаче, он лено отвори очи,
Па зевне немарно дваред и опет спокојно сања.

крајем 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 149, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 129 година.