(Са погледом угашеним)
| (Са погледом угашеним) Писац: Војислав Илић |
Са погледом угашеним,
С прекрштеним рукама,
На мртвачком одру своме
Лежао сам међ вама.
Ви сте моје бледо лице
Росним венцем обвили,
И о мојим боловима
Са уздахом зборили.
Ја сам слушô речи ваше
С њиним слатким отровом,
И горко сам насмејô се
Под мртвачким покровом.
Карантин на Зибефчу, 1893.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 255, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 131 година.
|